Pesma je jačala moral logoraša.
U patnji do smrti, logoraši bi zapevali iz prkosa ili pomireni sa sudbinom.
Partizani su pevali svoje borbene pesme, monarhisti koračnicu o gardi kralja Petra.
Pošto su dobili tretman ratnih zarobljenika, organizovali su programe „na sceni“.
Među logorašima je bilo dobrih pevača i muzičara. U bolesničkom logoru Ejsand formiran je orkestar, koji je vodio dobar violinista Nikola Petrović, pre rata oficir kraljeve vojske.
U jednom od najsurovijih logora, u Karašoku, logoraši su tražili da im Svetislav Aleksić peva kao opelo unapred Oj Nišavo.
Branislav Mitrović Nacko je u povratku sa radilišta iz stroja pevao devojčicama Kari i Tove koje su im ostavljale hranu na skrovitom mestu „Vrati se, čedo moje“.
Kari Mjelde nas je posle rata dočekivala u svom domu svirajući na klaviru „Vrati se, čedo moje“.
Pesma zapevana na brodu prvog transporta interniraca, Pesmom su slutili da bi to mogla biti Norveška:
Na severu ledeno je more
na moru talasi od galije,
na galiji crn se barjak vije
* Damar je puls, žila kucavica i – pozivnica na Damar u suton.
priča o pesmi Saša Dimirtiević
klavir i vokal Vladimir Puhalac
